Видовдан је непокретни верски празник кога празнују Српска православна црква (15. јуна по јулијанском календару, 28. јун по грегоријанском) и Бугарска православна црква и један је од највећих српских празника. Код Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара Видовден или Видов ден.
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, страдање кнеза Лазара (1371—1389) и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка 20. века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика.
Празник је посвећен кнезу Лазару, који је након распада Српског царства владао у Моравској Србији (1371-1389). Његовом заслугом, окончан је вишегодишњи српско-грчки црквени раскол, који је трајао још од времена цара Стефана Душана. Ради црквеног измирења, кнез Лазар је упутио изасланство у Цариград, где је 1375. године постигнут споразум о измирењу, што је представљало велики успех за српску државу и цркву, а самом Лазару је донело велики углед у народу и међу свештенством.
Дана 28. јуна 1389. године након погибије султана Мурата, турска војска је кренула у повлачење, али неколицина се није потпуно повукла и они су касније у току дана извршили заседу на цара Лазара и његово обезбеђење и успели су да га убију. Његово тело пренето је и сахрањено у манастиру Раваница код Ћуприје.
Почетком сеоба Срба, народ је његове свете мошти склонио и преселио у манастир Малу Раваницу или Врдник на Фрушкој гори. За време Другог светског рата, 1942. године, његово тело пренето је у Београд, где је почивао све до 1988. године када је пренет у манастир Грачаницу на Косову. Одатле је 1989. године, пренето у Лазареву задужбину манастира Раваницу, надомак Ћуприје, где и данас почива.
На месту битке на Газиместану, као ендемска врста постоји црвени косовски божур. Према народном веровању, у поноћ уочи Видовдана, реке постану црвене и потеку узводно.
О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана односно потврђена. По једној је овај празник наставак слављења словенског паганског божанства Световида, који је био бог обиља и рата и који је можда био српски врховни бог. По другој интерпретацији су поштовање светог Вида (лат. Sanctus Vitus) донели са собом немачки католички рудари Саси, а њихов светац је прилагођен локалном становништву.
ДОАЂАЈИ КОЈИ СУ СЕ ОДИГРАЛИ НА ДАНАШЊИ ДАН
1389, битка на Косову, сукоб српске војске под вођством кнеза Лазара и турске војске под вођством султана Мурата,
1869, донесен Намеснички устав Кнежевине Србије,
1876, проглашен рат Турској од стране Кнежевине Србије и Књажевине Црне Горе,
1878, започета расправа о Кнежевини Србији на Берлинском конгресу,
1881, Тајна конвенција између Србије и Аустроугарске,
1889, Краљевина Србија први пут свечано обележила Видовдан као празник на највишем државном нивоу. Обављен је чин миропомазања краља Александра у манастиру Жича, постављен темељ и од добровољних прилога започета изградња Споменика косовским јунацима у Крушевцу, о државном трошку одштампана „Косовска споменица” (збирка народних песама о Косовској бици), установљен Орден кнеза Лазара, у свим црквама СПЦ у држави поводом празника служени су молебани. Ускоро је формиран и одбор за прославу, који су чинили најеминентнији Срби тог времена. Одржана је свечана седница Српске краљевске академије на којој су најумнији Срби тог доба говорили о значају Видовдана. Осим у Краљевини Србији, велики јубилеј обележен је и у другим крајевима у којима је живео српски народ. Посебно свечано било је у манастиру „Мала Раваница” (Врдник) на Фрушкој гори, где су се налазиле мошти кнеза Лазара. Тамо се, упркос притисцима и полицијским акцијама аустроугарских власти, на Видовдан окупило око 15.000 људи. Притисака да се онемогући прослава било је и у Сарајеву, док се на Косову, које је тада још било у саставу Османског царства, Видовдан јавно није смео ни помињати. Мада наредне годишњице нису биле „округле”, Видовдан се од тада сваке године свечано обележавао. На начин обележавања нису утицале ни династичке промене, тим пре што се од доласка Карађорђевића и радикала на власт појачала национална акција, посебно према деловима српског народа који су још живели у Османском и Аустроугарском царству, па је у складу с тим и овај празник добијао на значају.
1913, почетак Другог балканског рата, прва прослава Видовдана на Косову и Метохији у манастиру Грачаница је одржана. Тог дана у Политици објављен је чланак у којем се каже: „Велики Косовски празник, који је столећима био дан опште народне жалости прославља се данас као најрадоснији дан, као празник ослобођења. Три велика народна сабора окупиће се данас на три стране српства да прославе свети Видовдан.”,
1914, атентат на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву, што је искоришћено као повод за Први светски рат,
1919, потписан Версајски споразум, чиме је завршен Први светски рат, Прва прослава Видовдана у тек створеној Краљевини Срба Хрвата и Словенаца је одржана. На тој прослави, када је обележено и 630 година од Косовске битке, учествовао је регент Александар Карађорђевић, као и цео државни врх. Тада је у први план било стављено ослобођење свих делова српског народа и стварање велике, заједничке државе, „вековног сна свих Јужних Словена”, али су истакнути и други важни догађаји који су се тога дана обележавали. Занимљиво је да је између два светска рата, а посебно после шестојануарске диктатуре, у складу са тадашњом политиком интегралног југословенства, Видовдану, осим српског, придаван и југословенски карактер, односно сматран је празником важним за историју свих Јужних Словена. Зато су сваког 28. јуна преношене и вести о прослави Видовдана у Љубљани, Загребу, Сплиту и другим градовима државе.
1921, српски краљ Александар И Карађорђевић донео Видовдански устав, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и покушај атентата на краља Александра од стране Спасоја Стејића Баће.
1941, усташки покољ Срба у Бугојну, само један од бројних ратних злочина почињених над православним Србима у 20. веку на Видовдан и друге велике православне верске празнике православног српског народа,
1948, на иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока,
1989, на Газиместану, Косову и Метохији и свету уопште одржан до тада и до данас највећи и најграндиознији скуп поводом обележавања овог празника који се поклопио са политичким успоном и уставним променама у СФРЈ које је покренуо југословенски и српски политичар Слободан Милошевић. Присуствовало му је, према званичној процени, око 1,5 милиона људи из свих делова тадашње Југославије, сви чланови председништва СФРЈ, личности из јавног и културног живота, као и многи амбасадори
1990, усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској, аутопут Братство-Јединство прозван аутопутем братства и убиства када су почели ратни сукоби у СФРЈ,
1992, пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске, Видовдански сабор,
2001, Слободан Милошевић изручен трибуналу у Хагу, Видовдан поново установљен као државни празник, који се до данас обележава свечано, али радно,
2006, Црна Гора примљена у Уједињене нације као 192 земља чланица,
ИЗВОР/ФОТО/ ВИКИПЕДИЈА
Leave a Reply