У срцу Војводине, у малом месту Руски Крстур, налази се једно од најинтересантнијих и необичних архитектонских чуда – Замак, зграда која није само симбол овог насеља, већ и историјско наслеђе Русина у Србији. Овај прелепи објекат, који се налази у самом центру насеља, одмах поред цркве, препознаје се по свом планинском стилу, необичним крововима и дрвеним вратима, што га чини необичним и неочекиваним за равничарску средину.
О овој фасцинантној грађевини, која је под заштитом државе као културно добро, разговарали смо са Љубицом Њаради, педагогом и председницом Туристичког удружења Руски Крстур, која је с нама поделила богатство историје и личних успомена везаних за Замак.
„Волим кад нам дођу гости туристи у Руски Крстур, јер имамо шта да им покажемо. Ја обично кажем гостима да су дошли у престоницу Русина у Републици Србији, јер је Крстур највеће русинско место. Оно што туристи могу да виде, поред цркве, јесте школа Замак, која је заиста предивна грађевина. Зграда има необичан архитектонски изглед, са крововима који подсећају на планинске грађевине. Саграђена је пре 111 година, али изгледа као да је случајно „пала“ у сред Панонске равнице. Прелеп је то објекат који привлачи пажњу свих који посете Руски Крстур“, каже Љубица Њаради.
Замак је грађен 1913. године, а његова изградња је била планирана као школска зграда. Иако постоје многе приче и легенде везане за ову грађевину, једна од најпознатијих међу Русинима у Србији јесте та да су Русини који су дошли на ове просторе заједно са Русинима из горњих крајева Аустроугарске тражили план за школу у Бечу, а наводно је дошло до замене планова, па је тако у Руском Крстуру настао замак у планинском стилу, док је у горњим крајевима Аустроугарске изграђена равничарска школа. Иако историчари нису нашли документацију која потврђује ову причу, легенда се и даље преноси с колена на колено.
„Та легенда нам је врло интересантна и често је причамо, јер нас подсећа на то како су наши преци тражили образовање и како су желели да оставе нешто значајно за будуће генерације. Иако историчари нису пронашли документе који потврђују ову причу, ми је ипак и даље живимо кроз приче“, додаје Њаради.
“Мада сам недавно видела на Википедији да постоји неки запис Русини у Румунији негде у брдима имају равничарску школу али ти наводи нису проверени и историјски нису потврђени. Школа Замак је сазидана 1913. године и била је намењена за школску зграду. У Школи Замак постоји спомен табла где пише: „Грађена у име Његовог величанства Франца Јосифа за време Јанковић Бела министра, Фараго Јаноша, краљевског домара, Молнара Кароља управника и Пољил Михајла директора. 1913 године дизајнирао Георгије Денес, архитекта, изградио Рац Берге, зидар мајстор”.
Замак је данас домаћин Националног савета Русина, завичајног музеја, библиотеке и русинског архива.
„За нас, Замак није само историјска грађевина, већ и место где се чува наша традиција и култура. Иако је зграда стара и потребна јој је обнова, она је од великог значаја за све Русине у Србији, али и за туризам у овом крају. Било би штета да овај објекат, који је под заштитом државе као културно добро, нестане“, истиче Љубица Њаради.
За Љубицу Њаради, Замак има и лично значење, јер је она, као и многи становници Руског Крстура, похађала школу у овом објекту.
„Мени је Замак, као школа, веома леп, вежу ме лепе успомене јер сам од првог до четвртог разреда ишла у ту зграду. Замишљам и данас како је било када сам била мала, и како су сви ђаци с поносом улазили у ту предивну зграду“, каже Њаради.
Замак у Руском Крстуру није само симбол локалне заједнице, већ и важан део културне баштине Војводине. Његова обнова и очување представљају кључне кораке ка очувању идентитета Русина, али и унапређењу туристичке понуде овог краја.
Пројекат “Мостови културе: Русини у Србији / Мости културе: Русини у Србији” суфинансиран је од стране Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Leave a Reply