Усвојен Предлог закона о буџету за 2024. годину

Предложени буџет је развојни, што подразумева наставак високих улагања у капиталне инвестиције и изградњу ауто-путева, брзих пруга, школа, болница, као и наставак политике повећања плата и пензија и заштите животног стандарда грађана.

Овим предлогом је предвиђен фискални дефицит буџета од 197 милијарди динара, што је 2,2 одсто БДП и што је ниже од планираног дефицита за ову годину, који је ребалансом пројектован на 2,8 одсто БДП.

Пројектована стопа привредног раста за 2024. годину, према процени Министарства финансија, износи 3,5 одсто БДП. Јавни дуг сектора државе пројектован је на 51,7 одсто БДП у 2024. години, што је далеко мање од 60 одсто, колико је дозвољено споразумом из Мастрихта.

Такође, средњорочни фискални оквир предвиђа постепено смањење дефицита сектора државе на ниво од 1,5 одсто БДП у 2026. години и пад учешћа јавног дуга на 50 одсто БДП.

Предлогом буџета предвиђено је да, почев од 1. јануара 2024. године, пензије у Србији буду веће за 14,8 одсто, плате у јавном сектору за 10 одсто, а минимална зарада за 17,8 одсто.

Такође, како се терет повећања минималне зараде не би у потпуности пренео на послодавце, од 1. јануара 2024. године планирано је повећање неопорезивог дела бруто зараде за 15,1 одсто, са 21.712 на 25.000 динара.

На нивоу сектора државе је за капиталне инвестиције опредељено 598,8 милијарди динара, односно 6,8 одсто БДП.

Чланови Владе усвојили су Предлог закона о изменама и допунама Закона о здравственом осигурању, којим је предлажено да изабрани лекар по правилу утврђује привремену спреченост за рад до 30 дана, уместо досадашњих 60 дана, а да након тога, привремену спреченост утврђује првостепена лекарска комисија РФЗО-а.

Такође, остављена је могућност да изабрани лекар може да утврди привремену спреченост за рад и до 60 дана, и то код осигураника оболелих од малигних болести, оних који су привремено спречени за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће, особа са инвалидитетом и код непосредно обављених хируршких интервенција, осим у случају када је та интервенција обављена у дневној болници.

Предложеним изменама и допунама, питање утврђивања привремене спречености за рад биће рационалније и ефикасније уређено, а могућности злоупотребе значајно умањене, што ће допринети економичнијем располагању средствима обавезног здравственог осигурања.

На седници је усвојен и Предлог закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, којим се усклађује начин вођења те документације и евиденције у електронској форми.

Нова законска решења предвиђају где, на основу чега, како и у ком облику се води здравствена документација и евиденције, који су изузеци од прописаног правила, ко је одговоран за тачност унесених података, као и обавеза зравственог радника односно здравственог сарадника да у поступку вођења здравствене документације и евиденција поштује највише стандарде људских права и безбедности пацијента, као и тајност података.

Прецизирано је шта је здравствени картон, стоматолошки картон, ко га води, ко уноси податке у картон и у које софтверско решење, као и ко је одговоран за тачност података који се налазе у здравственом картону.

У електронској форми водиће се и евиденције о имунизацији, вођење протокола, историја болничког лечења и друго.

На седници је усвојен и измењен и допуњен Предлог закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, којим се, између осталог, предлаже повећање максималне површине обрађеног пољопривредног земљишта са 20 на 100 хектара зa које може да се оствари право за основне и производно везане подстицаје за биљну производњу.

Такође, овим изменама повећан је минимални износ премије за млеко са десет на 15 динара, као и минималани износ за основне подстицаје по површини биљне производње са 6.000 динара на 12.000 динара.

Измене Предлога закона предвиђају и могућност да лице које обрађује пољопривредно земљиште које није у његовом власништву, пријави надлежном министарству катастарске парцеле које обрађује, а које нису уписане у његовом пољопривредном газдинству.