Градња ове велелепне грађевине завршена је 1780.године и трајала је 23 године. Прва намена му је била да буде управна зграда за имање дато на коришћење Крижевачкој епархији.
По великом досељењу Русина са Карпата у доњи део царства, оснива се у Срему унијатска бискупија. Епархија је основана 1777.године, а први владика био је Василије Божичковић. Већ 1803.године Руски двор постаје парохијски објекат Русина у Шиду.
Од 1920.године до 2002.године, на овом месту био је манастир сестара Василијанки. Једно време зграда је служила и као сиротиште и интернат, а у току II светског рата као партизанска болница. Једно време у згради двора била је и музичка школа, која је исељена повратком часних сестара.
Двор је саграђен у стилу барока и површине је 700 метара квадратних. Звоник је такође у барокном стилу, а фасада је у нијансама боје окера, за коју кажу да је била омиљена боја славне царице Марије Терезије. Иконостас је такође рађен у барокном стилу, који је био типичан за Србе, Русине и Украјинце у монархији.
Црквом доминирају православни елементи и покоји римокатолички, што је у основи и карактеристично за гркокатоличку веру. У приземљу зграде налази се музеј, а у двору се чувају драгоцене књиге, старе и преко 250 година.
Зграда Руског двора под заштитом је државе и представља споменик културе од великог значаја. Црква у склопу Руског двора посвећена је Преображењу Господњем, 19.августа, што је и кирбај шидских Русина. Како у прошлим временима, тако и данас, двор је био стециште племенитог, духовног, културног те образовног живота. У току бурних историјских времена у њему се у једном периоду чувала комплетна архива града Шида, која је преживела многа искушења и изазове, те је касније премештена и данас се чува у Архиву Срема у Сремској Митровици.
Данас се у њему одржавају духовне радионице, поетске вечери, духовне вечери, драмске радионице, представе и изложбе, те манифестација од посебног значаја за Русине под називом “Мелодије Руског двора”, у организацији КПД “Ђура Киш” из Шида.
Двор има око тридесетак просторија, велики подрум, приземље, те тавански простор. Службе у цркви се служе на старословенском језику, а јеванђеље и проповеди се држе на русинском језику. Иконостас у у цркви са иконописањем и резбаријом урадио је Андрија Марковић, а сами радови су трајали тринаест година.
У самој грађевини данас се налазе и два вртића, један градски, а други је уступљен удружењу “ Отворено срце”, у којем се скупа друже родитељи са децом са посебним потребама.
Данас је Руски двор такође и летња резиденција садашњег Владике Кир Георгија Џуџара, постоје и собе које су сређене и спремне за госте, који су учесници разних манифестација у Шиду. Захваљујућо општини Шид и покрајинским снагама, те Владики Кир Георгију 2018.године, рестауриран је бедем око двора. По последњем попису становништва у Шиду има око 1000 Русина, који су веома и генерацијски привржени Руском двору, те редовно долазе на богослужења и сва дешавања у оквиру двора.
Данас се о парохији стара верни русински пастир, свештеник, отац Михајло Режак, који је за Русине, не само из Шида, него и много, много шире, веома битна фигура, како у духовном, тако и на пољу образовања и културе.
Кроз историју и у садашњем периоду Руски двор остаје урезан у сећања и животе многих Шиђана и Сремаца.
Владимир Балашћак
