„Откад су се Русини доселили у Бикић До, посебну љубав изражавали су према цркви. На почеку је постојала само звонара на имању Васиља Бурчака. Црква је изграђена и освештана 28. августа 1904. године у част Успенија Пресвете Богородице, откад се слави сеоска слава – кирбај у том месту.“ Цркву је градио мајстор Леонард из Шида, а међу народом се говорило да је црква саграђена „од маслаца и млека”, тј. да су цркву мештани градили о свом трошку. Богослужења су од 1904. године одржавана два до три пута месечно.
На Годишњој скупштини почетком 1904. године Русини су се договорили да ће дати новаца колико буде било потребно, циглу, дрво, грађевински материјал, песак, креч и превоз. Погодили су се са предузимачем Леонардом из Шида да почне са радом и да им до јесени преда кључ. Темеље цркве освештао је шидски парох о. Кирил Дрогобецки. Посао је текао како треба, тако да је већ 11. септембра 1904. године на торањ стављен и крст. Завршена црквица освештана је 28. августа 1904. године, у част Богородице.
Испочетка је црква вођена као филијала шидске парохије, а од 1919. године припадла под новоосновану парохију у Беркасову. Послови око изградње цркве показали су посебну слогу каква постоји међу Русинима у Русинском Долу. Тако је помоћ, поред поменуте помоћи и давања за изградњу нове цркве, стизала и из домаћинстава. Продајући млеко и масац, домаћинства су део зараде даривала за цркву. Због тога је у народу до данас остала пословица да су Бикићани своју цркву направили од млека и маслаца. Прилика је сада да се нагласи како се и данас у селу прича да је тадашњи црквени тутор Јанко Страценски ишао по помоћ за изградњу цркве и по црквене књиге за богослужење чак у Стари крај.
Иако је црква у Бикић Долу освештана још давне 1904. године, никада у њој није био направљен иконостас какав би јој пристајао. Преломни моменат био је на почетку 2011. године, када је на иницијативу Црквеног одбора, пароха о. Владимира Еделинског Миколке и владике кир Георгија Џуџара, заједно одлучено да се може почети са планирањем радова на пројекту који је још 2010. године предложио тадашњи парох о. Јозеф Селин. Размишљало се и планирало још две пуне године. Због тога су ту активност и залагање препознали и многи други људи из села и почели се јављати да желе да помогну. Помоћ нису нудили само Бикићани, већ и многи познати и непознати доброчинитељи из других места, па и из других држава. Овом приликом треба истаћи да је помоћ стизала чак и из такозваног «Старог краја», из Словачке, из места Стебник, Решов, Вишни Тварожец, Герлахов, Бардејов и Камјонка.
Зденко Лазор и Владимир Балашћак
