Црква Светих апостола изграђена је у класицистичко-барокном стилу, подигнута је на врло тесној површини, тако да се у њу улази такорећи са улице.
За њен велелепини иконостас у стилу панонског барока, са свим православним карактеристикама, се претпоставља да је дело Ивана Иванића и Арсе Теодоровића, најистакнутијег сликара 18.и 19. века.
На престоним иконама приказани су свети Никола, Богородица са Христом, Исус и апостоли Петар и Павле. Иконе изнад двери приказују рођење Богородице, Тајну вечеру и Успење Богородице. У другој зони су празничне иконе, Рођење Христово, Крштење, Крунисање Богородице, Васкрсење, Узнесење и силазак Светог Духа. У трећој горњој зони у средини је распеће, испод је сцена Скидање са крста, а са стране по шест икона са сценама Страдања, а између су иконе Богородице и Светог Јована Боголова.
На Часној трпези у храму налази се “Кивот дарохранилица” од лима са представом Христа и четворицом јеванђелиста, горе је распеће, а са стране су анђели.На полеђини је велики запис у којем се спомињу водећи свештеници ове епархије.
У Буни 1849.године, кад је две трећине града порушено приликом бомбардовања, храм срећом није страдао и заобишла га је ратна стихија. Цркву је 1852.године посетио, тада млади цар, Франц Јозеф.
Најчувенији свештеник овога храма био је поета Јован Храниловић, који је председавао Великом народном скупштином у Новом Саду 1918.године, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.
У документарно-играном филму о његовом животу, под називом “Човек спајања”, кадрови су се снимали и у цркви у којој је службовао Храниловић.
Богослужења се обављају на црквенословенском језику, а проповеди на русинском, украјинском и српском језику.
У храму постоји 156 места за седење, а црква може да прими до 300 људи.
До 2003.године припадала је епархији у Крижевцима основаној 1777.године. Епархија је покривала целу територију некадашње Југославије и у себи је садржала пет нација које је везивао византијско-словенски обред, а то су Русини, Украјинци, Хрвати, Македонци и једна заједница Румуна у Банату.
Хришћанска традиција овдашњих гркокатолика је у потпуности источна, грчко-византијског порекла, а елемент западне традиције представљају теологијско учење и заједничка црквена управа.
Гркокатолици су део католичке цркве, али се у оквиру ње равнају по властитом црквеном праву. Обреди су готово идентични православном обреду, али гркокатолици признају Папу као врховног поглавара.
Свештеници се могу женити и носити браде, што у католичанству није могуће.
Гркокатоличка црква по својој форми представља резултат настојања обнављања јединства цркве, каква је била пре 1054.године кад је подељена на два дела, данас познатих као православље и католичанство, који су некад били једно, а коју су као институцију баш основали Свети Петар и Павле.
Владимир Балашћак
Leave a Reply