Русинске цркве у Војводини: Црква Светих апостола Петра и Павла Нови Сад (1)

Нови Сад, престоница покрајине Војводине, њен највећи административни и универзитетски центар под својим окриљем окупио је велики број Русина. Гравитације ка већим центрима, нарочито ка Новом Саду, присутне су и код припадника овог народа из много разлога. У овом граду на обали Дунава, изродиле су се веома важне русинске институције попут Гркокатоличке парохије, Завода за културу војвођанских Русина, Друштва за русински језик, књижевност и културу које је основано 1970.године, а посвећено је раду на проучавању и неговању језичке, књижевне и културно историјске баштине Русина у Србији, Катедра за русински језик основана 1983.године при Филозофском факултету, русинске редакције на Радио Телевизији Војводине, те медијска кућа “Руско слово” и једна од најстаријих институција у новосадских Русина свакако је Црква Светих апостола Петра и Павла.

Русини у Нови Сад почињу да се досељавају другом половином 18.века, а изградња њиховог храма почела је одмах 1820.године, да би тек 1847.године била завршена. 1997.године, црква је прославила 150.годишњицу свог постојања и том пригодом је у потпуности реновирана.

Грандиозне и величанствене иконе у техници мозаика: икона светог Петра, икона Исуса на плаштаници са крстом изнад главе, те икона светог Павла чине триптих на самом улазу цркве, а дело су Ласла Пушкаша, уметника из Будимпеште, који је иконе израдио у византијском стилу, а за своје дело користио је делове муранског стакла израђеног у Венецији са чак 35 боја.

Стакло је израђено у чувеној фабрици “Олсони” са острва Мурана.

Унутрашњост цркве реновирана је 1960.године. Читаву обнову храма, 1997.године, финансирала је породица Колесар из Новог Сада, који су свом храму даривали и златни крст.

Црква Светог Петра и Павла претставља један од најуређенијих храмова у Новом Саду. Преко пута цркве на углу улица Јована Суботића и војводе Бојовића налази се “Плебенија” (1820), парохијски дом и седиште гркокатоличке општине.

Парохија у Новом Саду постоји од 1780.године и припада епархији Светог Николе у Руском Крстуру.

 

Владимир Балашћак