Пре више од две деценије на инцијативу покојног свештеника, несвакидашњег, прелепог гласа, Јоакима Холошњаја, основан је при парохији хор под именом “Розанов”, у чији је рад отац Јоаким укључио целу своју породицу.
Хор “Розанов” својим именом и радом на афирмацији духовне музике чува благородно сећање на белогардејског капетана Ивана Владимировича Розанова (1867-1942), који се након Октобарске револуције настанио у малом селу Ђурђеву, недалеко од Новог Сада и ту основао црквени хор 1920.године којим је дириговао пуне две деценије.
Године 1993. оформљен је девојачко камерни састав под именом “Розанов”, да би 1996.године прерастао у мешани хор и као такав дејствује и данас, а прва диригентица била је Марија Холошњај.
Хор је састављен од певача претежно млађег узраста, екуменског карактера је и у њему сложно певају гркокатолици, православци, Срби и Русини.
Хор је између осталог карактеристичан и по неговању карпаторуског црквеног певања и уопште неговању источне црквено словенске музике, а њихово вишегласје и изведбе делују позитивно и умирујуће на свакога. Прате богослужења и литургије, наступају у земљи и иностранству.
Хор “Розанов” своја извођења божићних литургијских песама, божићних, те богослужбених песама има забележена на неколико носача звукова.
У згради старе школе у Ђурђеву, налази се и чува се збирка предмета који су кориштени у свакодневном животу Русина.
Збирка обухвата око хиљаду историјских предмета, а посебно место заузимају старе фотографије које потичу с почетка 20.века.
Русинско Културно-уметничко друштво у Ђурђеву једно је од најактивнијих и најистакнутијих у Војводини, те са свим својим секцијама марљиво чувају и негују национални идентитет Русина, поготово својим фестивалом изворног певања под називом “ Да се не заборави”.
Последњих неколико година много и вредно се радило на обнови храма, постављено је подно грејање, на под је постављен мермер, ограда која одваја предњи од задњег дела цркве, храм је окречен, зидови исцртани, постављена нова улазна врата, а такође цркву красе нове резбарене столице.
Сав посао напредује захваљујући несебичном давању и великој, неисцрпној енергији оца Михаила Холошњаја, који се у послу ослања на сопствене снаге и љубав својих парохијана.
Кад се у Ђурђеву све то споји и не треба да чуди што је црква Рођења Пресвете Богородице, “Малогоспојинска”, једна од најлепших и најуређенијих у Војводини. На велико задовољство и славу Богу.
Владимир Балашћак
Leave a Reply