Ђурђево је насеље у Војводини у Јужнобачком округу и први пут се помиње давне 1513.године, као посед сремског владике.
Коренима са Карпата, Русини су се у Ђурђево досељавали из Руског Крстура и Куцуре у другој половини 19.века, прво појединачно а затим масовније.
Први русински храм у Ђурђеву налазио се у једној обичној кући у Русинској улици, да би у новом веку заблистала и њихова нова црква.
У пролеће 1900.године започета је градња, а исте године на дан Светог Архангела Михаила обављен је чин освећења од стране тадашњег крижевачког владике Јулија Дрогобецког.
Иконостас “Малогоспојинске цркве” саграђен је деценију касније, али је име градитеља остало непознато.
Листајући старински Летопис, једино што се може сазнати је да је саграђен негде на простору данашње Словачке.
Царске двери и распело урађени су у Аустрији и дело су уметника Франца Јанде.
Унутрашњост храма осликана је 1914.године, руком новосадског сликара Ходовањија. 1970.године Василије Ујфалуш ради на обнови ентеријера.
Црква Рођења Пресвете Богородице је једна од најлепших гркокатоличких храмова у Србији. Ову прелепу цркву красе и шеснаест нових постављених иконичних витража, рад свештеника и управитеља цркве, Михаила Холошњаја, чија је реализација рађена у чувеном атељеу “Станишић” у Сомбору.
Витраже је донирао владика Славонски, пореклом из Ђурђева.
Црква је тешко страдала у пожару 2006.године, те се од тад непрекидно ради на њеној обнови. Највећу заслугу што је црква засијала изнова у свом пуном сјају, какав и заслужује, има свештеник Михаил Холошњај, који својим делима наставља путем свога оца, покојног свештеника, бачког декана, протојереја ставрофора Јоакима Холошњаја.
Кад се спомене Ђурђево, дивна породица Холошњај је прво што ми падне на памет. Отац, мајка, браћа и сестре…. Њихови анђеоски гласови, њихово служење Богу, њихова појединачна и заједничка несебична и енергична залагања за унапређивање религијског, а исто тако културног и уметничког печата свог, те свих Русина, не само у Ђурђеву, него и у целој Републици Србији, а и ван њених граница.
Владимир Балашћак
Leave a Reply