Сремска Митровица била је домаћин обележавања Националног празника Русина у Републици Србији. Централној свечаности у Позоришту „Добрица Милутиновић” у суорганизацији Завода за културу војвођанских Русина, присуствовали су представници локалне самоуправе, покрајинских органа и секретаријата, установа културе, националних савета националних мањина и бројни гости из других крајева Србије и региона.
“Ораганизација националног празника русина овде у Митровици је по други пут од када су основани Национални савети. Што се тиче организације, где сам и сам члан, то је за сваку похвалу и што се тиче домаћина и свих оних који су били присутни. Ја се захваљујем Граду Сремска Митровица који нам је изашао у сусрет да можемо овде да организујемо тај празник. Сва организација која је била и по питању Позоришта “Добрица Милутиновић” у коме се сада налазимо, од изложбе преко наше Гркокатоличке цркве где смо имали благодарну литургију за све ове дане који су пред нама. Тако да само речи похвале и волео бих да се опет средтнемо”, рекао је Жељко Ковач, члан Организационог одбора.
Присутне је поздравила и заменица градоначелника Сремске Митровице Даница Недић истичући значај очувања културног идентитета и традиције русинске заједнице у овом делу Србије.
“Представници Владе Републике Србије, представници Аутономне покрајине, Ваша екселенцијом господине Толкач, ваше преосвештенство, црквени оци, представници русинске националне заједнице драги домаћини и сви гости припала ми еј посебна част да вас поздравим у име Града Сремске Митровице. Повод који нас је вечерас окупио јесте свечан и празничан а ја бих рекла и радостан и зато бих пре свега свим припадницима Русинске националне заједнице да честитам Национални празник Русина у Србији “, рекла је Даница Недић, заменица градоначелника Сремске Митровице.
Осим свечане академије, служена је литургија у Гркокатоличкој цркви Вазнесења Господњег, пригодним програмом обележено је 100 година постојања „Русинских новина” и 80 година рада листа „Руске слово”, а у холу Позоришта била је постављена изложбе слика Јасне Арбанас, коју су посетиоци свечане академије, учесници и гости могли да погледају.
Данас, русинска мањина у Србији броји 11. 483 људи, а већина њих живи у Војводини, посебно у местима попут Сенте, Кикинде, Кањиже, Сремске Митровице, Руског Крстура, Врбаса и околини.
Русини су народ који је кроз историју био дубоко повезан са православном вером, а русински језик, који спада у источнословенске језике, још увек се говори у многим домаћинствима. Заједница се поноси богатом културном баштином, која укључује фолклор, народну музику, плесове, као и бројне обичаје који се преносе с генерације на генерацију. Русинска кухиња је такође важан део идентитета, а јела која се припремају за посебне прилике, као што су „перогије“ (пита од кромпира) и „боршч“, популарни су у многим домаћинствима.
Овај празник и прослава нису само прилика за обележавање историјских јубилеја, већ и подсећање на значај очувања русинске културе у Србији. Иако су кроз историју доживели многе изазове, русинска заједница се и данас поноси својим језиком, традицијама и идентитетом, а догађаји попут овог националног празника помажу у јачању заједништва и солидарности међу Русинима, али и са другим мањинским заједницама у земљи.
Кроз образовање, културу и традицију, Русини настоје да очувају свој идентитет у модерном друштву, а ова прослава је само један од начина на који то чине. Национални празник Русина у Сремској Митровици пружио је прилику да се подсетимо на значај овог народа за културно богатство Србије, али и да се истакне улога мањинских заједница у друштвеном животу земље.
Пројекат “Мостови културе: Русини у Србији / Мости културе: Русини у Србији” суфинансиран је од стране Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Leave a Reply