Чувена српска књижевница Исидора Секулић по много чему се сматра женом која је померила границе – пре свега зато што је била једна од најобразованијих Српкиња свог времена, зато што је била прва жена члан Српске академије наука, али и због свог односа према животу, љубави, домовини.
Тако како је мислила, тако је и писала. Многи су јој замерали њене ставове, а поједини сматрали да иако је талентована, не пише о “добрим” или боље речено пожељним темама тог времена.
Рођена у Банату, 1877. године, Исидора Секулић била је током свог живота сведок великих и важних историјских догађаја – Балканских ратова, Првог светског рата, Присајењињеа Војводине Краљевини Србији и формирању Краљевине СХС, али и Другог светског рата. Сви ови трагични догађаји оставили су дубок траг и у њеној књижевности.
ЦИТАТ „ОДЛОМАК ИЗ ПРИПОВЕТКЕ“ КРУГ“ ИЗ ЗБИРКЕ „САПУТНИЦИ“ ОБЈАВЉЕНЕ 1913. ГОДИНЕ
“Једно тужно вече ми је у памети. Седели смо поред отворених прозора и гледали у ведар простор и даљину. У нама су живели само нерви и слутње, и притискивала нас је нека општа слутња и бескрвност, и чудно нам је било како се руже још црвене. Мртве су биле на полицама моје књиге и свесно и у боловима је венуло цвеће, које иначе не слути смрт и без страха и отпора умире. Покушавали смо да разговарамо, али је оно главно увек западало међу речи, и ми смо најзад заћутали. Слушали смо како коњска копита звече по калдрми у округлој мелодији, и гледали како голубови круже око голубињака и димњака, и како пси трче у кругу за својом сенком на месечини. Ти си први прекинуо тишину, али си говорио на неки нов и необичан начин. Неке опрезности је било у твојим речма, неке послушности у твојим гестовима, неког стишавања у твојој жеђи, неког опадања у твојој мржњи. Нешто те је згазило и стегло и давило у теби пркос твоје крви. Те вечери ја сам много разумела и много изгубила. “
Иако је живела повучено, окружена самоћом и књигама, већ од 1910. године, када се на српској књижевној сццени појавила истовремено као есејиста, прозни писац, преводилац, критичар и публициста, Исидора Секулић привукла је пажњу.
О животу Исидоре Секулић говори директор новосадске библиотеке Александар Јокановић.
“Живела је скромно, а за одмор није знала. Дане и ноћи проводила је у читању, писању и превођењу. У свом малом стану у Београду једном недељно окупљала је одабрано друштво које је расправљало о књижевности, музици и позоришту. Важила је за најобразованију српкињу свог времена. Сматрала је да говор и језик представљају културу једног народа.”, рекао је Јокановић.
У пола века књижевног рада у више облика уметничког исказивања и расуђивања – објавила је мноштво књига наративне прозе, критичких књига и чланака.
Трудила се да живи умерено, повучено, да ничим не привлачи пажњу. Али управо је то и постигла, иако то можда није желела.
Својим оштрим пером, искреношћу и реалним посматрањем света око себе, оставила је неизбрисив траг у српској књижевности, али и у друштву онога времена.
Постала је ванвременска.
*Текст је објављен у оквиру пројекта „Портрет: Исидора Секулић – жена која је померила границе“ који је суфинансирао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама. Ставови изнети у тексту не изражавају нужно ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама.
Leave a Reply