Исидора Секулић важила је за најобразованију Српкињу свог времена, а 1939. године постала је дописница Српске Краљевске академије наука, те је тако 1950. године постала и прва жена члан Српске академије наука и уметности постаје . Одбор академика ове академије 1993. уврстио ју је у списак 100 најзначајнијих Срба.
„Да само знате колико су тада уважени академици огорчено ударали песницама о сто на седници и викали: Нећемо жене у Академији!
„Ипак, поносим се што сам прва жена у српској Академији која је тамо пробила лед.”
Паралелно са уласком у САНУ, 1950-их година објавиће дело Његошу књига дубоке оданости коју ће осудити Милован Ђилас, у то време један од највиших руководилаца Комунистичке партије Југославије.
„Препала сам се да ме не ухапсе, убеђена сам да је хтео да ме хапси.
„То је био директан напад полиције на мене, испало је да не смем имати друкчије мишљење”, изјавила је Секулић, која је после Ђиласове критике спалила други део књиге посвећен писцу Горског вијенца.
Живот књижевнице Исидоре Секулић обележила су два балканска и светска рата, али је „она била довољно мудра да се прилагоди тим околностима у којој је провела највећи део живота”, прича Лаура Барна, књижевница која је годинама истраживала живот Исидоре Секулић. Због сиромаштва била је принуђена и да прода клавир, што јој је, каже Барна, тешко пало, јер јој је музика много значила. „Оставила је партитуру на диркама и изашла у шетњу док су га износили из куће”, додаје Барна.
Иако није била директно изложена борбама, ратна искуства која је осећала у свакодневном животу најбоље је описала у збирци приповедака “Из прошлости” која је објављена по завршетку Првог светског рата, записао је Драган Бабић, научни истраживач. Она, како пише Бабић, сведочи животу у поробљеној домовини и свакодневном животу Срба у Војводини и Славонији погођених ратом.
У пола века књижевног рада у више облика уметничког исказивања и расуђивања – објавила је мноштво књига наративне прозе, критичких књига и чланака.
Само нека од важнијих дела:
1913 године приповедна врста интимног дневника под називом „Сапутници“,
затим наредне године путопис „Писма из Норвешке“,
1919. године „Из прошлости“,
и исте године објавила је и роман „Ђакон Богородичине цркве“.
1940. године објавила је Хронику паланачког гробља,
а годину дана касније књигу под називом „Записи“.
Хроника паланачког гробља – ОДЛОМАК из приповетке „Госпа Нола“
“Једне недеље, тужи се момак из млина баш на саму госпа Нолу. Вели, он и жена му Ката мало да гладују; ето и види се на њима, суви су као трска. Тражи или већу плату, или више брашна. Госпа Нола га мирно премери, па ће рећи: „Сам себе једеш, Коста, и твоја Ката саму себе једе. Две злоће, знам вас, и зна вас сва околина. Нити је мени жао новаца, ни брашна, и то зна сва околина. Нека буде како ‘оћеш. Од сутра већ, и плата ти је већа, и део у брашну. Али ако се до Митровдана не угојите и ти и Ката, знај да вам је о Митровдану Ђурђевдан, везујте пинклове и селите у другу службу.”,
Хроника паланачког гробља је посвећена је Данилу Скерлићу. У овој књизи Исидора описује хронику живота и трагедију живота људи у јеној паланци. Кроз ово дело она је у потпуности описала малу варош, њен дух, кроз приче о историји паланачких породица.
ОДЛОМАК:
„Стид и срам је погодио паланку право у образ и у срце. Мртва тишина усред поднева. Људи, браћо! Мртва тишина. Смрт је према томе мала ствар. Стид и срам су опоганили живот. После смрти остаје туга; после срама остаје смрад. Људи се гаде себе, повраћају себе. Ко је крив? Како? Зашто? Људи, браћо!… Све су то помисли и мисли, а паланка је изгубила моћ говора. Паланка има срце. Један снажан песник је писао: „Неко има славу, неко трпи срамоту. — Он може, она мора; нема ничије кривице.” Докле год у овом свету један има славу да може и сме, а други има срамоту да трпи и мора, дотле је свет царство зла. Престравила се паланка од себе, од царства зла у себи.“
Хроника паланачког гробља анализира људску природу, морал, друштво и историји кроз приче о људима сахрањеним на једном гробљу у мањој вароши. Исидора Секулић се у Хроници бави животним судбинама, моралним дилемама и друштвеним контроверзама, пружајући дубок увид у људску психологију. Бави се питањима слободе, индивидуалности, колективног духа, кроз филозофска разматрања која сежу у суштину људског постојања.
Весна Самарџија
*Текст је објављен у оквиру пројекта „Портрет: Исидора Секулић – жена која је померила границе“ који је суфинансирао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама. Ставови изнети у тексту не изражавају нужно ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама.
Leave a Reply