Исидора Секулић рођења у Мошорину 16. фебруара 1877. године. Била је српска књижевница, академик и прва чланица Краљевске академије наука и уметности, због чега се управо она сматра женом која је померила границе за учешће жена у науци и уметности.
Родна кућа Исидоре Секулић налази се тренутно у веома лошем стању. Кућа је саграђена у другој половини 19. века и с обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашена је непокретним културним добром Републике Србије и под заштитом је државе, односно Покрајинског завода за заштиту споменика културе.
Саграђена је од опеке, покривена фалцованим црепом и има два уздужна реда просторија, паралелних са улицом и затворени трем према дворишту.
Приликом данашње посете Општини Тетел, председник Покрајинске владе Игор Мировић обишао је данас у Мошорину, родну кућу Исидоре Секулић и школу која носи њено име, истакавши да ће Покрајинска влада предузети све мере из своје надлежности и подржати пројекте за њихову санацију и реконструкцију.
Мировић је изјавио да је Општина припремила пројектну документацију, а да ће Покрајинска влада настојати да обезбеди средства за изградњу нове школе у Мошорину, коју тренутно похађају 204 ђака, као и за изградњу спортске сале у њеном оквиру, коју ће поред деце користити и локални спортски клубови и мештани Мошорина.
Председник Мировић наложио је надлежном заводу за заштиту споменика културе да се изврши процена стања објекта и припреми пројектна документација за реконструкцију куће Исидоре Секулић.
„Покушаћемо да најпре са постојећим власницима решимо имовинска питања, а да након тога заједно са локалном самоуправом припремимо пројекат реконструкције и да осмислимо шта би у будућности могла да представља родна кућа Исидоре Секулић“, рекао је Мировић и додао да то треба да буде место које ће бити значајно за културу у Мошорину.
Иако рођена у Мошорину, Исидора Секулић је детињство провела у Руми, Земуну и у Новом Саду, где је завршила школу. Од малих ногу се одвајала од својих вршњака, нарочито у области књижевности и језика.
Како је и сама писала, често је била задиркивана од својих вршњака:
„У школској торбици, долазећи кући, налазила сам поруке подсмеха, моје карикатуре. Ја нисам забијала нос у књигу, али су ми они око мене придавали важност коју сама себи нисам давала. Напротив, увлачила сам се у себе и бјежала у посљедње редове, у најтамније углове. Осјећала сам да сметам, да изазивам својом жељом за знањем“.
Исидора Секулић је докторирала је 1922. године и била је први председник Удружења писаца Србије.
Била је светска путница – посетила је Енглеску, Француску, Шведску, Немачку, Италију и Норвешку. У Норвешкој је нашла мир и уживала у шумама и фјордовима, а управо је захваљујући том путовању написала путопис „Писма из Норвешке“ (1914. године).
Толико тога може се рећи о Исидори, а управо ова жена била је инспирација за једну изложбу недавну отворену у новосадској културној станици Еђшег, на којој је о Исидори говорио Александар Јокановић, директор Градске библиотеке Нови Сад.
„Исидора Секулић била је прозни писац, романописац, путописац, есејиста, полиглота, ликовни критичар и прва жена чланица САНУ. Велики познавалац природних наука, професор математике, доктор наука. Говорила ј емноге језике и преводила са немачког, руског, енглеског, норвешког, и шведског. Свестска путница која је живела у Италији, Немачкој, Шведској.“, рекао је Јокановић.
Исидора Секулић је за живота стекла уважење као најобразованија и најумнија Српкиња свога времена, а посебно признање био је њен избор за члана Краљевске академије наука и уметности, где је ушла као прва жена члан.
*Текст је објављен у оквиру пројекта „Портрет: Исидора Секулић – жена која је померила границе“ који је суфинансирао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама. Ставови изнети у тексту не изражавају нужно ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама.
Leave a Reply