Неговање националне културе и уметности код Русина има дугу традицију. У местима где живе Русини постоје бројна културуно-уменичка друштва. У Руском Крстуру и ван граница наше земље познати међународни фестивал – Фестивал русинске културе „Црвена ружа“ , затим Драмски меморијал Петра Ристича Ђађе и манифестација Костељникова јесен чији се програм одвија у местима где живе Русини.
Русинска друштва организују традциионалне културне манифестације широког значаја. Све манифестације Русина у Србији обједињује и координира Национални савет русинске националне мањине у Србији.
Жељко Ковач, председник Извршног одбора Националног савета русинске националне заједнице Русина говори о календару манифестација Русина у Србији.
„Од четири компетенције које има Национални савет ми преко наших подручних канцеларија које имамо, а имамо их 11 у местима где живе Русини али и културно-уметничка друштва која су активна, која имају своје секције – да ли је то фолклор или нешто друго шта им је битно, а у Руском Крстуру је један од највећих фестивала и најдужи и највећи и највећи, фестивал „Црвена ружа“, који је 63. По реду али и свака наша заједница где живе Русини има свој фестивал. На пример у Куцури је фестивал „Жетва“ где долазе до изражаја фолклори, онда у Врбасу је Фестивал хорског певањаг где се представљају хорови који су у склопу русинске заједнице, али и неки гостујући. Онда у Шиду имамо „Мелодије русинског двора“ где долазе до изражаја оркестри и у Ђурђеву имамо „Да се не заборави“ – фестивал изворног певања и у Новом Саду „Веселинка“, дечији фестивал. Дакле на овај начин су обједињене све структуре и секције које су активне у нашој русинској заједници и имају могућност да се свакако представе на тим фестивалима и манифестацијама које су финансиране од стране Националног савета, покрајинског секретаријата и локалних самоуправа. Дакле ми имамо свој календар манифестација које подржава и финансира“.
Преко подручних канцеларија којих има 11 финансира се рад културно-уметничких друштава истиче Јоаким Рац, председник Националног савета Русина у Србији.
„Тај календар и те подручне канцеларије, то је специфично за русинску националну заједницу и наш национални савет. То други национални савети немају, али ми имамо. Ми смо пре доношења закона направили те подручне канцеларије. Практично ми преко њих финансирамо рад културно-уметничких друштава“, рекао је Рац.
Он истиче и да је на пример у Руском крстуру Дом културе у статусу установе културе и финансира се преко буџета Општине Кула.
“Имамо петоро запослених где имамо људе који су практично задужени за русинску културу, за музичку делантност, за фолклорну делатност. Директор Дома културе је професионални режисер, школаван у Кијеву, али једна специфика која је јако интересантна да је седиште русинског професионалног позоришта у Руском Крстуру, а то је Петар Ристич Ђађа које се финансира преко пројеката, али нажалост још увек нисмо успели да га поставимо онако како бисмо ми хтели, да буде право професионално позориште. Тежимо ка томе, да буде право професионално позориште и то позориште је практично наследник старог русинског позоришта, које је обишло све земље Средње Европе. Такође и фолклорни ансамбл, је пропутовао све земље Средње Европе, као и земље Бенелукса где смо приказивали русинске игре али исто тако и српске и друге, зато што ми негујемо и русинску културу, али упоредо и друге културе јер смо ми, кад одемо негде, ми представљамо тамо Републику Србију“.
Данас у Републици Србији Русини представљају малобројну, али по традицији и по својим културним карактеристикама препознатљиву националну заједницу, захваљујући дво и по вековном постојању на овим просторима. Војовођански Русини Србију сматрају за своју домовину, а истовремено они су и посредник Србије са регијама и држава средње и источне европе где се налазе њихови историјски корени.
Пројекат “Мостови културе: Русини у Србији / Мости културе: Русини у Србији” суфинансиран је од стране Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Leave a Reply