Исидора Секулић је српска књижевница и прва жена академик у Србији. Због свог образовања и знања, и данас се сматра једном од најуминијих жена тог времена.
Рођена у Мошорину, 1877, тадашњој Аустроугарској монархији, умрла у Београду 1958. године, у СФР Југославији. За живота преживела оба светска рата, била сведок распада велике монархије, присаједињења Војводине Краљевини Србији, стварања Краљевине СХС, формирању СФР Југославије.
Остала је упамћена као прва жена која је ушла у Српску краљевску академију.
Дипломирала је на Педагошкој школи у Будимпешти, математику и природне науке, 1892. године, а 1922. године је докторирала у Немачкој.
У пола века књижевног рада у више облика уметничког исказивања и расуђивања – објавила је мноштво књига наративне прозе, критичких књига и чланака.
Ретко говорећи о приватном животу, сачувана је и једина њена изјава о браку са пољским лекаром Емилом Стремницким:
“За мене је брак имао смисла једино ради деце, а како ја нисам могла због своје болести имати деце – удала сам се за Стремницког, јер је он био близу смрти и јер је то од њега ради требало…”
ЦИТАТ „ОДЛОМАК ИЗ ПРИПОВЕТКЕ“ КРУГ“ ИЗ ЗБИРКЕ „САПУТНИЦИ“ ОБЈАВЉЕНЕ 1913. ГОДИНЕ
“Једно тужно вече ми је у памети. Седели смо поред отворених прозора и гледали у ведар простор и даљину. У нама су живели само нерви и слутње, и притискивала нас је нека општа слутња и бескрвност, и чудно нам је било како се руже још црвене. Мртве су биле на полицама моје књиге и свесно и у боловима је венуло цвеће, које иначе не слути смрт и без страха и отпора умире. Покушавали смо да разговарамо, али је оно главно увек западало међу речи, и ми смо најзад заћутали. Слушали смо како коњска копита звече по калдрми у округлој мелодији, и гледали како голубови круже око голубињака и димњака, и како пси трче у кругу за својом сенком на месечини. Ти си први прекинуо тишину, али си говорио на неки нов и необичан начин. Неке опрезности је било у твојим речма, неке послушности у твојим гестовима, неког стишавања у твојој жеђи, неког опадања у твојој мржњи. Нешто те је згазило и стегло и давило у теби пркос твоје крви. Те вечери ја сам много разумела и много изгубила. “
Убрзо њен муж је умро, а она се више није удавала и није имала деце.
И данас лик и дело Исидоре Секулић привлаче пажњу јавности.
“Важила је за најобразованију Српкињу свог времена. Сматрала је да говор и језик представљају културу једног народа. Као писац била је карактеристична по импресионистичком духу , богатим асоцијацијама и лирској психологији”, рекао је директор новосадске библиотеке Александар Јокановић приликом отварања изложбе о Исидори Секулић у Културној станици “Еђшег” у Новом Саду.
Залагала се за патријархалне вредности, али истовремено истичући и права жена, не дижући жене на пијадестал савршенства, сматрајући да жене треба да уживају иста права као и мушкарци, али не прелазећи у феминизам.
Због својих ставова, али и успеха, данас слободно кажемо да је Исидора Секулић жена која је померила границе како у српској књижевности, тако и у спрском друштву.
*Текст је објављен у оквиру пројекта „Портрет: Исидора Секулић – жена која је померила границе“ који је суфинансирао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама. Ставови изнети у тексту не изражавају нужно ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама.
Leave a Reply