Исидора Секулић, била је једна од најумнијих жена свог времена. Често је наглашавала да је била претплаћена на дванаест страних књижевних и других часописа.
Скромна жена од знања рођена у Мошорину, свој живот је провела на више локација. Бавила се писањем, превођењем, била је прва жена члан Српске академије наука.
“Ја сам скромна, сива фигура, нисам боља од других; не волим значке и поворку која иде напред. Мени је, дакле, Академија приредила збуњеност велику”, записала је и сама поводом избора у ред чланова Српске академије наука.
Светска путница, често нападана и оповргавана. Свој европски дух исказала је у првој књизи прозе „Сапутници“ објављеној 1913. године и „Писмима из Норвешке“ годину дана касније.
ЦИТАТ ОДЛОМАК ИЗ ПРИПОВЕТКЕ „ПИТАЊЕ“ ИЗ ЗБИРКЕ „САПУТНИЦИ“ ОБЈАВЉЕНЕ 1913. ГОДИНЕ
„Срце отаџбине не зна шта је страх од Бога, ни шта је љубав према своме . Ми љубимо отаџбину. Срце отаџбине је велико,себично и топло и у њему је вредност свих наших срдаца. Ми љубим отаџбину. Отаџбина се чува, она се брани, она се љуби док по гробу бршљан не нарасте““
Непоновљива, оригинална, јединствена, често са схватањима испред свог времена.
“Исидора Секулић је извршила индивидуалну и непоновљиву синтезу српског и европског. Ваља, међутим, јасно истаћи: њен космополитизам није био одрицање или негација везе са отаџбином. Пружајући и приближавајући српској култури врхунце светске књижевности или филозофије, Исидора ју је обогаћивала и знатно проширивала њене хоризонте”, сматра Данијела Васић, професор српског језика и књижевности.
Иако истанчаног стила и оригиналних идеја, Исидора је често била оспоравана од својих савременика. Књигом „Сапутници“ 1913. године улази у српску књижевност као зрео писац, што јој признаје и критичар Јован Скерлић, али јој оштро замера што у тешком периоду пише књигу како је рекао „тривијалног стила и садржаја“. Био је оштар према Исидори, наводећи да су Сапутници „једна нова појава експлозије женске искрености у књижевности“.
Ову осуду Исидора је тешко носила целог живота, а након његове смрти написала је три есеја о њему у којима му одаје широко признање.
Ипак данас је разумевање Исидориног рада значајно другачије.
“Исидора Секулић је служила свом народу на најбољи могући начин, служила је културно, нимало ограничено. Служила је с тежњом да разуме друге, да буде у извесном сродству с другим народима и њиховим културама”, пише Славко Леовац, књижевни критичар.
Служила је управо онако како прави патриота треба да служи свом народу и својој држави.
*Текст је објављен у оквиру пројекта „Портрет: Исидора Секулић – жена која је померила границе“ који је суфинансирао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама. Ставови изнети у тексту не изражавају нужно ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама.
Leave a Reply