На 49. Интернационалном фестивалу алтернативног и новог театра ИНФАНТ, жири у саставу;
Николина Ђукановић, драматуршкиња, Озрен Грабарић, глумац и Соња Петровић, редитељка
од 10. до 13. септембра у Новом Саду имао је прилику да погледа 4 представе (Аустрија, Мађарска, Словенија и Србија) по избору селектора Фестивала редитеља Александра Попоског.
Након одгледаних представа жири је једногласно одлучио да додели следеће награде:
1. Награда за најуспешнији експеримент, односно представу у целини
Представи Госпођица Јулија, у режији Матеје Колежник
Бургтеатар, Беч
Матеја Колежник и ансамбл Бургтеатра су овом представом још једном потврдили статус који уважавају у Европи и свету. Изванредна је редитељкина посвећеноста детаљима, њена прецизност и суптилност који ову представу чине комплетним уметничким делом у коме су до савршенства усаглашени сви позоришни елементи од естетике, симболике до дизајна звука, костима и реквизите. Посебно је интересантан избор просторије у којој се одиграва радња који бира перспективу причања приче и појачава осећај закулисних радњи и ставља публику у положај прикривеног посматрача/воајера. Купатило означава и простор у коме су сви једнаки, интимни и огољени. Избор простора у овом контексту брише сталеж што додатно тематизује већ истакнути проблем који је писац наметнуо у драми. Редитељка овом представом показује како и помно пратећи писца може да се понуди ново, аутентично и експериментално читање Аугуста Стриндберга кроз јасан и наизглед једноставан избор угла посматрања. Прецизност игре и режије одражава се у детаљима и вештини ансамбла и ауторског тима да фокус пажње пребацују суптилно, а значењски и емотивно испуњено. Храброст и промишљеност у избору редитељских решења и домет квалитета изведбе ове представе, позоришној публици, ову познату драму презентују кроз нову призму уметности. Уметности која се у моментима чинила толико живом да смо се питали да ли смо у филму, слици или фрагментима нечијег живота.
2. Награда за изузетну експресивност ауторског тима и глумачког ансамбла
Представи Војцек, у режији Атиле Видњанског
Мађарско национално позориште, Будимпешта
Бескрајно духовита представа у режији младог мађарског редитеља Атиле Видњанског који се храбро одлучио да кокетира са естетиком кича и шунда указала нам је на баналности којима смо свакодневно окружени. Баналност притиска Војцека, али вештим поступком ми у представи не само да видимо тај спољашњи свет, већ и његов унутрашњи свет, као да је редитељ успео Војцеку да скине кожу и пред нас истресе његову утробу. Коментар света и друштва кроз доба конзумеризма на врло театарски начин и ненаметљиво наметљиво говори о великим темама са којима се суочава сурова драма Георга Бихнера о животу декадентних слојева на маргини друштва. Представа Војцек би се могла дефинисати и као укроћени хаос, који нас својом енергијом држи у стању театарског узбуђења. Задивљујућ сценски покрет и глумци који функционишу као једно, а опет свако од њих успева да се издвоји својом јединственошћу. Ова представа подсећа нас да позориште не разбудјује само интелект, него и страст и нагоне на које нико не може да остане равнодушан. Ризик који је ауторски тим преузео на себе приликом овакве поставке дела показује да се храброст у раду наградјује фантастичним исходом. Иако представа “хода по ивици ножа” она је комплетан и узбудљив театарски чин какав публика ретко има прилику да доживи. Генерацијска представа Војцек буди наду да ћемо у будућности у позоришту више осећати, играти се, и веселити се радости глумачке игре.
Извор/фото/ Културни центар Новог Сада