230 година духовности у Сремским Карловцима

Споменик културе од изузетног значаја у Сремским Карловцима свакако је и Саборна црква Светог Николе.

Градња Саборне цркве Светог Николе у Сремским Карловцима започета је 1758. године на  иницијативу Карловачког митрополита Павла Ненадовића, по плановима који су израђени у Бечу. Изграђена је на месту старе цркве из турског времена. Градитељи су били Коста Цинцарин и Немац Јоханес. 1760. године зидани су торањ и купола, по пројекту Захарија Орфелина, а црква је потпуно завршена 1762. Крајем 18. века Саборна црква је тешко страдала у пожару, а први пут је обновљена 1805. године.

1811. године Саборна црква је обновљена са значајнијим изменама, које су цркви дале неокласицистичке одлике. 1911. године поново је обновљена и тада добија, уместо барокне, ренесансну фасаду. Црква је од тада сачувала исти изглед. Последња обнова саборне цркве десила се 2011. године.

Заслугом Епископа сремског, као и свештенства храма, а подршком Фонда за Сремске Карловце – Покрајинске владе АП Војводине, у току 2020. године је у потпуности обновљена фасада Саборне цркве.
Саборна црква Светог Николе у Сремским Карловцима спада у ред најважнијих храмова Српске православне цркве и има огроман верски значај, али и велики културно- историјски значај. Завод за заштиту споменика културе Војводине окатегорисао је Саборну цркву као културно добро од изузетног значаја, јер се у њој, поред фресака, слика Паје Јовановића и других вредних верских и уметничких предмета налазе и две реликвије – делови моштију другог српског архиепископа Светог Арсенија Сремца и Чудотворна икона Пресвете Богородице Бездинске.

Старешина сремскокарловачке Саборне цркве, протојереј Јован Милановић, рођен је 6. маја 1983. године, у Руми. Основну школу завршио је у Шашинцима, Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима, а Православни богословски факултет у Београду. Магистрирао је на Католичком институту и Православном богословском институту Светог Сергија у Паризу, где је и докторанд, на тему: „Појам енергије у делима три богослова 14. века: Светог Григорија Паламе, Григорија Акиндина и Светог Николе Кавасиле“.

У чин ђакона рукоположио га је Епископ сремски Господин Василије 2008. године, у Горњој цркви у Сремским Карловцима. Служио је као епархијски ђакон, при катедралном храму Светог Саве у Паризу, од 2008. до 2011. године. Од Епископа сремског Господина Василија примио је и презвитерски чин, у манастиру Велика Ремета, 2011. године. Постављен је за пароха храма Ваведења Пресвете Богородице и професора Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, 2011. године. Старешина Катедралног храма постао је 2015. године, када је произведен за протојереја. Предаје Историју хришћанске Цркве, Патрологију и Грчки језик. Аутор је више научних радова који се баве позном историјом Византије и патрологијом.

Медијски садржај је објављен у оквиру пројекта “230 година духовности у Сремским Карловцима” који је суфинансиран од стране Министарства информисања и телекомуникација Републике Србије.