Када је у питању православни свет, једна од четири најпознатије теолошке школе јесте школа у Карловачкој митрополији. Почевши од оснивања па до сада, школа је прошла кроз неколико различитих етапа…
Захваљујући митрополиту Стефану Стратимировићу, клирикално училиште почело је са радом 1794. године. Први професор и управитељ био је протосинђел Петар Јовановић Видак.
14 
Школска година је тада трајала од почетка новембра до краја августа. Школовање је у почетку трајало две године, да би после било продужено на три године. Рад школе је у том периоду био прекидан неколико пута.
1868. године отпочела је реформа школе. Реформисана богословија почела је са радом 1875. године, у коју су примани свршени гимназијалци са положеним испитом зрелости. Ученици су поред редовне наставе, били у обавези да свакодневно одлазе у цркву на јутрење, а празником и недељом на Литургију. Школска година је тада почињала 28-ог августа и трајала 10 месеци. Први статут Православног српског богословског училишта донет је 1897. године. Током Првог Сетског рата школа није радила.
По завршетку Првог светског рата наставља се са богословским образовањем у Сремским Карловцима. Тада се у зграду Богословског семинара сели управа Београдске богословије која је током рата остала без своје зграде. Она ће радити до почетка Другог светског рата као Богословија Светог Саве.
Карловачка богословија обновљена је 1964. као одсек Богословије Светог Саве у Београду и тада је усељена у зграду Народно-црквених фондова, где и данас ради. Три године касније проглашена је за самосталну просветну установу под називом Богословија Светог Арсенија.
Библиотека Карловачке Богословије данас је једна од најбогатијих библиотека Српске Православне Цркве, те представља драгоцено благо Карловачке Богословије. 2018. године отпочет је пројекат њеног реновирања, обнове и модернизације. Приликом распоређивања књига пронађене су неке књиге које потичу још из 18. и 19. века, као и многи рукописни уџбеници. Неки од њих су: „Увод у Свето Писмо Новога Завета“ професора Илариона Зремског, „Увод у Свето Писмо Старога Завета“ проф. Иларнона Зремског, „Фонетика руског језика“ Ђорђа Jазића, „Литургика“ Jована Живковића, „Историја Хришћанске цркве, I део“ професора М. Јакшића и др.
Поново су сакупљене и издвојене књиге из фонда библиотеке војводе
Момчила Ђујићa, коју је он предао на дар библиотеци Карловачке Богословије. Тренутно тачан
број књига у њеном фонду није познат, али се процењује да се креће између 25.000 и 35.000
књига.
Leave a Reply