Национални дан Русина у Србији обележава се 17. јануара. Овај датум је одабран као симболични тренутак за афирмацију русинског идентитета и традиције, а такође и као прилика за промишљање о статусу русинске заједнице у Србији.
Током протекле седмице одржан је први састанак Организационог одбора за прославу Националног празника Русина у просторијама Завода за културу војвођанских Русина. Уједно је тада представљен програм Централне прославе која ће 2025. године бити одржана у Сремској Митровици.
Предложено је да прослава буде одржана у суботу, 18. јануара и да почне са литургијом, а продужи се етно столом за који ће бити задужене жене из Бикић Дола. Потом ће се одржати изложба слика и етнолошке збирке и свечана академија у позоришту у Сремској Митровици.
Датум 18. јануар одабран је као Национални дан Русина у Србији јер се тог дана 2003. године одржао први избор за Национални савет русинске националне мањине. Овај догађај је био кључан за организовање и јачање заједнице, омогућавајући Русинима да кроз своје представнике боље штите своје интересе и културни идентитет. Обележавање овог дана симболизује јединство, борбу за права и очување традиције русинске заједнице у Србији.
Национални дан Русина у Србији, 17. јануар, симболизује јединство и борбу за очување идентитета ове заједнице. Обележавање овог дана подстиче свест о русинској култури и инспирише нове генерације да се повежу са својим наслеђем. У савременом свету, овакви тренуци су од суштинског значаја за јачање заједнице и очување традиција.
Празник је установљен одлуком Националног савета Русина 2007. године. Обележава се као подсећање на дан када је 1751. године саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору, Франц Јозеф де Редл потписао први званични документ – Уговор о насељавању 200 русинских породица у тадашњи Велики Крстур.
Обележавање Националног дана Русина важан је тренутак за ову мањинску заједницу. То је прилика да се истакне богатство русинске културе, као и да се оснажи заједништво међу Русинима. Кроз различите културне манифестације, као што су концери, изложбе и радионице, овај дан служи као платформа за очување језика, обичаја и традиција.
Према последњим пописима, у Србији живи око 25.000 Русина, већином у Војводини. Највећа концентрација налази се у општинама Сента и Нови Кнежевац, где се активно негује русинска култура и језик. У Срему, русинска заједница је мања, али значајна. Овдје живи неколико стотина Русина који се труде да очувају свој идентитет и традицију. Учествују у разним културним активностима, доприносећи богатству мултикултуралног окружења овог дела Србије.
Русини су познати по својој богатој традицији и гостољубивости. Њихова култура обухвата разноврсне аспекте, укључујући народну музику, плесове и специфичну кухињу, која укључује јела попут пирога и разних врста тестенина. Традиционални обичаји, као што су прославе свадби и верски фестивали, играју кључну улогу у очувању идентитета ове заједнице.
Пројекат “Мостови културе: Русини у Србији / Мости културе: Русини у Србији” суфинансиран је од стране Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Leave a Reply