Иларион (Јован Руварац) рођен је у Сремској Митровици 1. септембра 1832. године.
Био је српски историчар, свештеник, архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег, ректор Карловачке богословије и академик. Сматра се за једног од зачетника критичног правца у српској историографији.
Што се његовог школовања тиче, основну школу завршио је у Старом Сланкамену и Старим Бановцима, а шест разреда гимназије у Сремским Карловцима. Последња два разреда гимназије завршио је у Бечу, где је такође и студирао права. Проучавао је историјске изворе и компаративну народну традицију. Карловачку богословију завршио је 1859. године.
Замонашио се у Крушедолу 1861. године и добио монашко име Иларион. Под тим именом објавио је највећи број својих научних радова. 1872. године постао је професор Карловачке богословије. Говорио је течно латински, грчки, немачки а служио се и италијанским и мађарским језиком. Постављен је за ректора Карловачке богословије 1875. године. Руварац је на Патријаршијском двору у Карловцима био саветник неколико патријараха.
Његов историографски рад представља период борбе за критичку историографију у српској науци.
Још као богослов, почео је да објављује своје прве радове. Током читавог свог радног века, трагао је за изворима за српску историју и критички их објављивао. Његов начин критике извора прихватио је велики број његових савременика.
Важно историјско начело које је утврдио Руварац јесте да као историјске изворе треба избегавати фалсификате и традицију, а насупрот томе фокусирати се на изворе који су по времену и месту настанка најближи догађају о коме говоре. Само две године након што је почео редовно да објављује радове и изворе изабран је за члана Српског ученог друштва (1869), а 1888. постао је редовни члан Српске краљевске академије. Умро је у манастиру Гргетег 1905. године.
Од 2015. године установљена је награда „Иларион Руварац“ за историју, коју додељује Матица Српска.
Према избору САНУ, Иларион Руварац убројан је међу 100 најзнаменитијих Срба.
Leave a Reply