У Основној школи „Светозар Милетић“ у Тителу, на часу домаћинства, наставница Јелена Врсајковић је са ученицима VII и VIII разреда, правила две посластице, једну традиционалну и једну модерну – Бакин колач и крофнице.
Први записи о сличној посластици као што је Бакин колач, потичу из античке Грчке и Рима. Тада су се колачићи правили од меда, млека, брашна и јаја, а пекли су се између врућег камења.
Бакин колач је више од обичне посластице. Он је симбол породичног наслеђа, љубави и заједништва. Преносећи знање и приче с генерације на генерацију, Бакин колач остаје омиљени десерт многих породица широм света.
Ученици О.Ш „Светозар Милетић“, уживали су у дружењу и прављењу колача, уз машту и експериментисање бојама. Час је прошао у смеху и слатком испробавању сваке крофнице и Бакиног колача.
Према историјским подацима, енглеска кухиња је због мноштва различитих намирница, које су Енглези допремали из својих колонија, била најразноврснија. Француска кухиња је била најпрефињенија и стремила је ка стварању нове уметности – гастрономије. Француска кухиња се сматра претечом данашње модерне гастрономије. Зато није ни чудо што се 1936. године у Француској штампа књига „L’Art culinare moderne“ – што значи модерна уметност кувања, која се сматра куварском библијом.
Забележено је да су први кувари штампани још почетком 14. века с намером да сваком следећем кувару на двору, не само открију рецепте, већ и норме понашања на двору.
У Србији је први кувар штампан давне 1855. године. Писао га је јеромонах Јеротеј Драгановић и објављен је у манастиру Крушедол на Петровдан и представља рецепте који су чувани још из времена средњег века.
Leave a Reply