Лепотица међу планинама, Фрушка гора, осим што је еколошки и духовни, све више је и туристички бисер Војводине. Захвљајући унапређењу инфраструктуре али и све богатијој туристичкој понуди, многи посетиоци заинтересовани су за српску Свету гору, како је још називају због бројних манастира.
Фрушка гора је извор многих природних богатстава. Представља станиште бројних биљних и животињских врста међу којима се налазе и оне врсте које су изузетно ретке и којима прети изумирање. Чак 90% њене данашње површине прекривено је шумом која се одликује високим степеном биодиверзитета. Удео липе на овој површини износи око 30% , што је јединствени случај концентрисаног присуства ове биљне врсте. Поред липе, храста и граба, флору Фрушке горе чини преко 1500 биљних врста међу којима је и око 30 врста орхидеја.
Фрушка гора је станиште преко 60 врста сисара и 23 врсте гмизаваца и водоземаца. Овде је регистровано и око 200 различитих врста птица, међу којима су многе на националној, европској или светској Црвеној листи. Међу ретке сисаре који се овде могу видети спадају и дивља мачка, јазавац, куна златица као и различите врсте слепих мишева. Богатство Фрушке горе у смислу флоре и фауне је неизмерно.
На падинама Фрушке горе налази се око 200 извора, међу којима су и они са питком водом. Осим тога, хидрографски мозаик Фрушке горе чине и бројна вештачка језера која су овде оформљена. Ова језера су добро позната по својој изузетној лепоти а данас се углавном користе у спортско-рекреативне сврхе или су претворена у рибњаке па се на њима одржавају такмичења у риболову. Обиље воде и плодно тло погодни су за узгој различитих биљних култура.
200 извора на Фрушкој гори
Ипак, препознатљиво облежје фрушкогорских падина су свакако виногради. Нека од напознатијих фрушкогорских вина високог квалитета су фрушкогорски, талијански и рајнски ризлинг, жупљанка, франковка, племенка, портогизер као и специфични, ароматизовани бермет.
Фрушка гора не само да плени својим разноврсном флором и фауном, хидрографијом, благом климом и живописним пејзажима, већ је названа и Светом гором. На њеним падинама је изграђено 16 православних манастира који чувају културно-историјско наслеђе. У њима су боравили њихови ктитори, међу којима се највише истиче породица Бранковић, али и многобројни чиновници и државници од великог угледа. Међу посетиоцима и становницима Фрушке горе су били и чувени српски песници попут Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Милице Стојадиновић Српкиње, који су својим песмама овековечили драге пределе и места.
Од раног пролећа, па све до касне јесени Фрушка гора има велик број посетилаца. О томе да њихов боравак овде буде пријатан а смештај удобан, брине се Национални парк Фрушка гора. Национални парк је заслужан и за одржавање видиковаца и излетишта који су поред културно-историјских споменика најчешће посећени на Фрушкој гори. Према својој лепоти и броју посетилаца посебно се могу издвојити излетишта: Стражилово, Иришки венац, Партизански пут, Летенка, Змајевац, Хајдучки брег, Андревље, Тестера и друга излетишта.
Бројне су и пешачке стазе на падинама Фрушке горе, које су идеалне за љубитеље дугих шетњи. Пешачке стазе у националном парку простиру се на преко 200 км дужине. Богат су избор за све, и за оне који се баве професионално овим спортом али и за рекреативце који желе да уживају у благодетима српске Свете горе.
Врло популарна манифестација “Фрушкогорски маратон”, која се традиционално органзује више од 40 година на падинама Фрушке горе, врло је популарна, јер промовише у једном и рекреацију и здравље.
Најпознатије су пешачке стазе које полазе са Поповице. Поповица је део и излетиште Сремске Каменице. Овде се налази и почетак “Фрушкогорског маратона”. На самом маратону одавде полазе чак 19 пешачких стаза. Најпознатија и најпосећенија, поготово међу почетницима јесте стаза “Радости и задовољства” која има најмањи број километара за пешачење, нешто изнад 4 км.
Пешачке стазе се простиру на 200 км (фото-Стазе и богазе)
Најдужа пешачка стаза на Фрушкој гори, такође, полази такође са Поповице и дугачка је чак 134 километара. Она се завршава на извору Звечан у Лединцима.
Током ове руте могу се посетити манастири Ново Хопово, Јазак, Гргетег, Врдник, Бешеново, као и највиши врх Фрушке горе, Црвени Чот.
Ту су и пешачке стазе које крећу са Стражилова. Оне су и најпопуларније међу рекреативцима. Једна од дужих стаза са Стражилова иде од Планинарског дома “Стражилово” па све до Лединачког језера, бисера Фрушке горе. Након тога, стаза даље води до Краљеве столице, локалитета удаљеног свега 20-так минута од Лединачког језера. Пеше од Стражилова може се ићи и до Змајевца, у близини којег се налази извор Звечан.
Друге руте које се нуде падинама Фрушке горе полазе од Беочина или излетишта Андревље па до Црвеног чота на једну страну, или до локалитета Летенка на другу страну.
Живодарка Витасовић
Leave a Reply