Честитка Мађарима у Србији поводом националног празника

Овај дан је у Мађарској национални празник у знак сећања на народну револуцију 1956. године, када су у Будимпешти почели протести против комунистичке владе и стаљинистичког совјетског режима са захтевом за демократским променама, економским и политичким реформама.

Колико је ово важан датум у мађарској историји показује и чињеница да је трећа Мађарска Република проглашена баш 23. октобра 1989. године, а нова, демократски изабрана Скупштина је 23. октобар и званично прогласила државним празником. На овај празник се након подизања националне заставе, Мађари присећају хероја и жртава револуције 1956. године.

Мађарска национална мањина је најбројнија и наjбоље интегрисана национална мањина у Србији. Томе доприносе добро организоване институције ове националне мањине, као и висок ниво политичке партиципације у јавној власти.

Према попису становништва из 2022. године, у Србији живи 184.442 Мађара. Највећи број живи у АП Војводина, говоре мађарским језиком и у већини су римокатоличке вероисповести.

Образовање на мађарском се одвија од вртића до факултетског нивоа, имају дневни лист и целодневне радијске и телевизијске програме на матерњем језику, подручје културе је најразвијеније међу свим мањинским заједницама, а службена употреба мађарског језика и писма је на територијi целе АП Војводине.

О свему томе брине Национални савет мађарске националне мањине у Србији, а политичку артикулацију интереса спроводи најјача политичка странка, Савез војвођанских Мађара.

Влада Србије ће власти у АП Војводина и јединицама локалне самоуправе и даље посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова како би Мађари у Србији успешно наставили да развијају своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице, наводи се у саопштењу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.