На данашњи дан 1692. године изасланик цара Леополда првог Хабзбуршког кнез Крој поставио је камен темељац садашње Петроварадинске тврђаве, на рушевинама средњовековног утврђења на узвисини 40 метара изнад Дунава. Нова тврђава састојала се од Горњег и Доњег града, имала је високе бедеме и била окружена шанчевима с водом. Из насеља Петроварадински Шанац на супротној страни Дунава израшће временом Нови Сад.
Петроварадинска тврђава се налази на десној обали Дунава, у Петроварадину на петроварадинској стени. На месту претходне средњовековне грађевине, садашњу тврђаву је изградила Аустрија у периоду од 1692. до 1780. године због сталне опасности од Турака и близине границе са Османским царством.
Због своје величине и доминантности назива се и Гибралтар на Дунаву.
Према ранијим сазнањима, на Петроварадинској тврђави прво људско насеље постојало је још 4500. година пре нове ере.
После неолита на Петроварадинској стени су се смењивале различите културе. На том простору живели су Келти, Римљани, Хуни, Византинци.
У свом запису Евлија Челебија о Петроварадинској тврђави каже:
Град Варадим лежи на обали реке Дунав, његова цитадела има шестоугаони облик а налази се на једном високом брду које се диже небу под облаке. То је неприступачан, чврст и у истину стар град… Град има седам великих кула, сви бастиони изграђени су складно… У тврђави има свега две стотине даском покривених кућа без ограда и башта, затим Сулејман-ханова џамија, складиште муниције и житни амбари… На југоисточној страни налазе се само брегови и по њима све сами виногради.
Под зидине Петроварадина 13. јула 1526. године стигла је турска војска јачине 40.000 људи предвођена великим везиром Ибрахимом. Султан Сулејман Величанствени се са главнином својих снага улогорио код Илока. Након двонедељне опсаде и уз употребу минског напада Турци су успели да освоје тврђаву чији су готово сви браниоци погинули. Петроварадин под турском влашћу као и огроман део Угарске државе остаје све до Великог бечког рата (1683—1699).
Након упада у Аустрију и неуспеле опсаде Беча турска војска почиње повлачење и у низу пораза напушта већину градова као и Петроварадин.
Након протеривања Турака из Петроварадина започиње рушење старе средњовековне тврђаве како би се започела изградња нове по тада најмодернијем систему градње фортификација. Желећи да поврате изгубљену тврђаву, Турци започињу неколико похода. Доживљавају страховите поразе у биткама код Сланкамена 1691. и бици код Сенте 1697. године а услед лоших временских прилика напуштају опсаду Петроварадина 1694. године.
Након битке код Петроварадина 1716. принц Еуген Савојски је у наредној години освојио Темишвар и Београд чиме су стечени повољни услови за склапање мира Пожаревцу којим је Аустрија добила Банат, Малу Влашку и северни део Србије.
Пошто је граница између Аустрије и Турске са Срема померена на средишњу Србију, Петроварадинска тврђава је остала у позадини и мање важна.
Званично, последњи радови на изградњи тврђаве су обављени 1780. године.
извор: Википедија
Leave a Reply