Минимална зарада од наредне године 47.154 динара

Мали је на конференцији за новинаре, која је одржана након седнице Социјално-економског савета (СЕС), објаснио да ова одлука значи да ће минимална цена радног сата бити повећана са 230 на 271 динар.

Он је нагласио да је реч о никада већем повећању минималне зараде, као и да се, ако се узму пројекције инфлације за наредну годину, долази до тога да ће у реалном износу повећање „минималца“ за наредну годину бити 13 одсто.

Процентуално, то је највеће повећање минималне зараде до сада и у еврима износи негде око 401 евро. Први пут идемо на ниво минималне зараде изнад 400 евра. Та минимална зарада ће се примењивати од 1. јануара наредне године, прецизирао је потпредседник Владе.

Мали је подсетио на то да је Влада за ову годину повећала минималну зараду за 14,3 одсто, као и да ће просечна инфлација током ове године бити на нивоу од 12,5 одсто.

Дакле, чувамо, унапређујемо, јачамо животни стандард грађана, нагласио је он и поновио да је Влада имала избалансиран приступ у преговорима, водећи рачуна о растерећењу привреде и очувању пуне запослености у реалном сектору.

Према његовим речима, да бисмо растеретили привреду настављамо политику растерећења минималних зарада када су порези и доприноси у питању, те од 1. јануара идемо са повећањем неопорезивог дела дохотка са садашњих 21.712 динара на чак 25.000 динара.

То је веома важно јер тако не само да растерећујемо зараде, већ подстичемо послодавце да одрже ниво запослености, а доприносимо и бољитку оних који имају најнижа примања, истакао је Мали и додао да ће са овим повећањем неопорезивог дела то растерећење бити 59,9 одсто.

Пре пет година имали смо оптерећење на зараде од 64 одсто, а са овим повећањем неопорезивог дела дохотка оптерећење на зараде наредне године биће први пут испод 60 одсто, тако да додатно доприносимо мотивацији послодаваца да запошљавају, отварају нова радна места, боримо се против сиве економије и да они који примају плате у сивој зони буду запослени, објаснио је министар.

Он је навео да је његова важна порука грађанима да се при сваком доношењу економских одлука води рачуна о томе да оне буду избалансиране и да крајњи резултат буде позитиван, као и да у крајњој инстанци буду донете у циљу добробити грађана и побољшања њиховог животног стандарда.

Према његовим речима, наш БДП и даље расте, за разлику од великог броја земаља јачих од Србије, као што је Немачка, где у два квартала узастопно БДП бележи пад.

У првом кварталу, како је прецизирао, имали смо стопу раста од 0,7 одсто а у другом 1,7 одсто. Јавни дуг нам је на данашњи дан 50,9 одсто БДП-а, далеко испод нивоа Мастрихта од 60 одсто, испод просека евро зоне који је 91–92 одсто.

Такође, како је рекао, одржали смо макроекономску стабилност упркос свим недаћама које су задесиле Србију од 2020. године.

Министар финансија се осврнуо и на ниво запослености у Србији, истакавши да је закључно са јулом ове године запослено 2.308.232 људи, што значи да је стопа запослености 50,4 одсто, док незапосленост износи 9,6 одсто.

Он је подсетио и на то да је просечна зарада у Србији у јуну износила 729 евра и да је за 1,2 одсто реално већа него у јуну прошле године. Такође, у првих шест месеци ове године, у односу на исти период прошле године, плате су и у приватном и у јавном сектору веће од нивоа инфлације.

Према његовим речима, у децембру ове године просечна плата у Србији ће износити око 840 евра, а за наредни децембар пројекција је да ће просечна зарада достићи 955 евра, с тим што је планирано да до 2025. године просечна зарада буде 1.000 евра, а просечна пензија између 430 и 450 евра.

Мали је указао и на друге мере које Влада предузима

у циљу јачања животног стандарда становништва.

У том контексту, он је напоменуо да је јуче усвојен и ребаланс буџета за ову годину, којим су предвиђена повећања плата у јавном сектору за просветне раднике, медицинске сестре и неговатељице од овог месеца за 5,5 одсто.

Од 1. октобра иде се на ванредну индексацију пензија од 5,5 одсто, а до краја месеца исплатиће се и 10.000 динара за мајке и самохране очеве, навео је потпредседник Владе и саопштио да се на данашњи дан пријавило око 970.000 деце, што показује да је погођена права мера помоћи.

Мали је исказао захвалност свим члановима СЕС-а на дијалогу и комуникацији која траје годинама уназад, истакавши да Србија истрајава и иде напред, упркос свему што се догодило протеклих неколико година –епидемији, енергетској кризи и рату у Украјини.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић истакао је да не треба изгубити из вида геополитичке и економске околности у којима се земља налази, на шта је, како је рекао, и указао министар финансија на седници СЕС-а.

Србија је успела да очува своју макроекономску стабилност и да дође до тога да данас можемо да саопштимо да први пут у оволиком износу подижемо минималну зараду у Србији, поновио је он и додао да се полако иде ка достизању нивоа минималне потрошачке корпе.

Селаковић се још једном осврнуо на бројку од два милиона и триста хиљада запослених у Србији, рекавши да овај ниво запослености нисмо имали никада до сада.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић поручио је да ће синдикат наставити да се бори за побољшање животног стандарда радника.

Председница УГС Независност Чеданка Андрић саопштила је да је циљ да минимална зарада достигне минималну потрошачку корпу.

Наша понуда од самог почетка у разговорима била је износ минималне потрошачке корпе и искуство из 2018. године нам је показало да је тачно да се приближавамо, али никако да се приближимо том циљу, рекла је она.

Према њеној оцени, оно што је добро јесте то што је смањен број људи који примају минималну зараду, али да је апел синдиката да се врши што ригорознија контрола, јер подаци са терена указују на то да постоје фирме које добро послују, а исплаћују минималне зараде.

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић изразио је задовољство што се дошло до цифре од 25.000 динара неопорезиве зараде, што значи да ће сваки послодавац за сваког радника за 2.000 динара мање да уплати у буџет, а то је уштеда за самог тог радника.

Покривеност минималне потрошачке копре минималном зарадом је повећана и у 2023. години и износи 79,2 одсто у односу на прошлогодишњих 77,7 одсто. Пројекција је да покривеност у 2024. достигне 89 одсто, наводи се у саопштењу Министарства финансија.

Извор/ Фото/ Влада РС/ Танјуг