На јужним питомим падинама Фрушке горе, осам километара од Шида, сместило се мало, историјом богато, живописно село Бачинци.
У окриљу Бачинаца, своје место за живот нашли су и сремски Русини, који су овом месту дали посебан, својствен, дубок печат и траг својим битисањем.
Са које год стране да се прилази Бачинцима, поздрављају вас два висока црквена торња, један српске православне цркве Преноса моштију светог Николе, а други је торањ гркокатоличке русинске цркве посвећене светом Луки Јеванђелисти. Свети Лука био је лекар и пријатељ апостола Павла. Предање каже да се бавио живописом и да је први насликао иконе Исуса Христа, Богородице, те апостола Петра и Павла.
Високо уздижући се над равницом, торањ цркве посвећене његовом имену, поздравља и дочекује све путнике који пролазе или се задржавају у овом питомом месту.
Гркокатоличка парохија је основана 1850.године. Пре тога, гркокатолички верници су припадали парохији у Шиду. Парохијална црква саграђена је 1905.године, и носи име светитеља Луке, на чији се дан 31.октобра, прославља и кирбај бачиначких Русина.
Црква се градила у часу кад је на служби у Бачинцима , као парох , био свештеник Марко Малић (службовао од 1903. до 1918.године). Дугачка је 30, широка 10, а торањ је висок 35 метара. Захваљујући његовом великом залагању и пожртвовању црква и данас споља и изнутра има леп изглед. За време његовог службовања постављен је иконсотас боје вишње , који украшава цркву до данашњих дана.
У оквиру бачиначке цркве налази се и парохијални дом. Матичне књиге воде се од 1851.године. Поред парохијалног дома, парохија је имала кућу за појца (дзијака), у којој је била библиотека и културни дом, али је кућа након II светског рата конфискована.
Од 1850.године до 1888.године богослужења у цркви обављали су свештеници из Шида: Јанко Санич, Никола Сегеди, Јосиф Валковски, Јанко Пањик, Михаил Ујфалуши, Илија Хранилович, Стефан Киш, Владислав Храниловић.
Од 1888.године свештеници су почели да бораве у парохијалном дому. То су били: Павле Гвозденовић, Михајло Голубић, Марко Малић, Кирил Дрохобецки, Јанко Шимрак, Јанко Провчи, Михајло Хирјовати, Гаврил Дудаш, Јосиф Мелењук, Михаил Черњак, Кирил Бесермењи, Ђура Фејса, Михајло Харди и Славомир Галик.
Након свештеника Галика службовање преузима отац Михајло Режак, Јосип Селин из Беркасова, Михајло Малацко и Зиновиј Вовк. Од 2011.године бачиначки свештеник је отац Дарко Рац.
Бачиначка црква држи до своја два велика јубилеја, први траје од 1929.године, кад је крижевски владика Дионизије Њаради посветио цркву, а други из 1951.године, кад је пригодом обележавања сто година парохије своје учешће узео крижевски владика архиепископ др.Хавријил Букатко.
Црквени одбор постоји од посвећења цркве. На челу је свештеник, а чланови се мењали на сваке четири године. Од богослужбених књига у цркви у Бачинцима чува се Апостол из 1841.године, штампан у Украјини, Јеванђеље из 1844, штампано у Бечу, Пслатир из 1871.године штампан у Лавову.
У годинама прошлим, црква и њени свештеници били су основа и стуб верског, на првом месту, а затим и културно образовног живота Русина у Бачинцима.
Владимир Балашћак
Фото Владимир Мањко
