Познато је да су зелене површине и дрвеће најбољи апсорбери загађења из ваздуха у урбанизованим срединама, због тога што апсорбују угљен-диоксид, штетне гасове, а чврсте честице аеросола се таложе на лишћу, стаблима и гранама биљака. Осим тога, добро је позната и функција обогаћивања атмосфере различитим фитоцидима, као и у смањењу загревања површина и смањењу нивоа буке.
Општина Рума током ове године уложила је значајна средства у екологију и заштиту животне средине, што је и истакнуто као један од приоритета.
У том циљу набављени су контејнери за сва села у Општини Рума, затворена је Градска депонија, изграђена претоварна станица, купљена механизација како би се Рума прикључила Регионалној депонији Срем-Мачва, али и како би град био чист и уређен.
У складу са тим опредељена су и средства за набавку садница и озелењавање града, како би град био лепши, али и ваздух чистији.
„Спремамо се за садњу дрвореда између Руме и Путинаца на новоасфалтираном путу и део пута према језеру Добродол где ћемо посадити одређен број садница како би тај путни правац био заштићен у зимском периоду од ветрова и то нам је посао који нам следи у једном поступку који ће Општина урадити за прибављање тих садница. Наравно ту ће ући и пошумљавање парк шуме Борковац то је већ друга прича односно друга јавна набавка и то ми нећемо радити, већ људи који су учествовали на јавној набавци и добили тај посао тако да су то два најкрупнија посла која нас чекају у овом предстојећем периоду уз све ово што радимо свакодневно“, рекао је Драган Панић, директор ЈП “Комуналац” Рума.
У јавној набавци се наводи да ће бити набављене саднице старости између две и три године и то сибирског бреста, кугластог багрема, јоргована, црног бора.
Занимљивости: – једно дрво може кроз себе да исфилтрира до 30 килограма штетних материја, које загађују ваздух, сваке године – у току године једно дрво може да апсорбује онолико угљен-диоксида колико произведе просечан аутомобил прелазећи пут од 40.000 километара – улога шума у пречишћавању загађене атмосфере је важнија од њене улоге у производњи кисеоника |
Приликом недавне смотре механизације јавног предузећа Комуналац у Руми председница Општине Рума Александра Ћирић је потврдила да ће Рума током ове године постати богатија за већи број нових стабала.
„У плану је током новембра месеца како је и предвиђено 1700 садница које смо добили од Министарства за заштиту животне средине за пошумљавање Парк шуме „Борковац“ . Такође најављујем и садњу дрвореда односно путног појаса на овом новом путу према Инђији, значи од Жарковаца, Путинаца према Инђији и према језеру Добродол. То смо ми као локална самоуправа издвојили средства и купили смо преко 2000 садница које ће бити током новембра посађене уз те путне правце и појасеве“, навела је Александра Ћирић, председница Општине Рума.
Како је прецизирала, биће посађена нова стабла и дуж других путних праваца ка осталим сеоским срединама.
Оно по чему се војвођанска равница издваја у односу на све друге равнице Европе јесте непостојање ветрозаштитних појасева. |
Ветрозаштитне појасеве треба подизати око градова и насеља, јер се тиме исти штите од јаких удара ветра, штите фасаде зграда, електрични и други надземнi водови и друга имовина, а у зимским месецима смањују индивидуални осећај хладноће изазван ветром. У светлу пољопривреде ветрозаштитни појасеви повећавају влажност, те смањују трошкове наводњавања и пољопривредне производње.
Они такође смањују буку и аерозагађење, а посебно имају утицаја на безбедност саобраћаја смањујући бочне ударе ветра. Они помажу и повећавању станишта за птице, смањују ерозију земљишта, чувају каналску мрежу. |
Подсетимо, просторни план Општине Рума предвиђа да се до 2025. године повећа проценат шумовитости у Руми са садашњих 14,50% на 16 одсто, уз подсетник да је и садашња пошумљеност више него дупло већа од просечне пошумљености у Војводини која износи 6, одсто.
* Реализацију пројекта „Садимо дрвеће да би усадили здрав ваздух“ суфинансира Министарство културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.