“Зелени разговори – Све боје ваздуха у Србији” назив је панел дискусије која је одржана у Београду на тему квалитета ваздуха у Србији и иницијативама цивилног друштва за решавање овог проблема. Панел дискусија је одржана у сусрет грејној сезони, када се очекује повећано загађење ваздуха. Пројекат Зелени инкубатор реализују Београдска отворена школа, Млади истраживачи Србије и Инжењери зашитите животне средине у сарадњи са Националном еколошком асоцијацијом (НЕА), а који је окупио представнике/це јавног, локалног и цивилног сектора уз подршку Европске уније. У наставку текста такође тражимо и одговор на питање може ли садња дрвећа смањити аерозагађење.
Какав смо ваздух дисали током године? Какве последице по наше здравље оставља нарушен квалитет ваздуха? Да ли је потребно мењати Закон о заштити ваздуха?
Према прошлогодишњим подацима Агенције за заштиту животне средине, више од 3 милиона грађана/ки Србије удисало је прекомерно загађен ваздух током 2020. године. Званичан извештај Агенције за 2021. годину још увек немамо, али званичне податке имамо, те можемо да закључимо да смо и у 2021. години удисали прекомерно загађен ваздух, и да очекујемо да ће нам нова грејна сезона донети поново забрињавајуће загађење, саопштено је на трибини.
Пулмолог, проф. др Драгана Јовановић изнела је најновије податке о утицају квалитета ваздуха на здравље, који говоре о томе да је свака пета смрт од рака плућа узрокована аерозагађењем, да је Србија прва земља у Европи по узроку смрти од загађења, а десета у свету.
“Посебно рањиву категорију представљају деца, која услед дугорочне изложености загађењу последично имају слаб развој мозга”, навела је Јовановић.
И пре самог почетка грејне сезоне, на апликацији XЕцо грађани многих градова Србије могли су да виде да је загађење ваздуха прекорачило дозвољене граничне вредности и да је боја градова из зелене прешла у црвену.
Дејан Лекић из Националне еколошке асоцијације каже да је прекомерно загађење ПМ цестицама забележено у свих 12 градова где се мери концентрација ових честица, док за 19 градова у Србији подаци о честичном загађењу уопште не постоје.
“Када се ради о мерама које држава треба да предузме у решавању овог проблема, кључну улогу у овом процесу треба да има правосуђе, јер је потребно подвући разлику између немања способности да се предузму мере и одбијања преузимања одговорности”, сматра Мирко Поповић, програмски директор Регулаторног института за обновљиве изворе енергије и заштиту животне средине.
Истакнута је важна улога цивилног друштва и то не само на указивању на проблеме, већ и у решавању.
“Цивилно друштво има важну улогу у решавању овог компликованог проблема, јер захваљући њему, управо је тема загађеног ваздуха и актуелизована, и сада смо у фази када говоримо о решењима проблема, а не само о томе да ли проблем постоји. Од тога да се проблем препозна, преко тога да се утиче на избор одговарајућих решења па до тога да цивилно друштво врши надзор над спровођењем јавних полтитика – све су то кључне улоге цивилног друштва” навела је Мирјана Јовановић из Београдске отворене школе.
Може ли садња дрвећа да смањи аерозагађење?
Ако је ситуација таква, шта грађани појединци могу да учине на микронивоу свакодневног? Улагање у борбу против аерозагађења изискује значајна финансијска средства – какве су могућности за локалне самоуправе? Може ли садња дрвећа да смањи аерозагађење?
Студије показују да дрвеће може да пречисти ваздух, те да је много ефикасније у урбаним, него у руралним срединама.
Дрвеће на два начина смањује удисање ПМ честица – оне могу да се распрше у судару са дрвећем, а могу и да се таложе на лишћу, те да буду спране кишом.
Америчка испитивања показују да није свако дрво једнако ефикасно у пречишћавању, а понегде се бреза истиче као дрво које је повољно за ту намену, као и бела топола и јасен, док се храст никако не препоручује.
Ипак, зелене површине, паркови, дрвореди, живе ограде, травњаци могу много да поправе квалитет ваздуха у граду јер стварају нове количине кисеоника, а троше угљен-диоксид. Они такође упијају честице чађи и прашине, као и велике количине сунчевог зрачења. Такође оне смањују и градску буку, која такође у неким деловима града може бити неподношљива.
* Реализацију пројекта „Садимо дрвеће да би усадили здрав ваздух“ суфинансира Министарство културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.