Историја српског школства започиње још у XVI веку, када су деца имућних Срба одлазила у манастирске школе, или су им родитељи доводили приватне учитеље који су им држали мешовиту наставу на српском и грчком језику. Након велике сеобе 1690. године патријарх Арсеније III се чак два пута обраћао бечком двору, тражећи прво одобрење за отварање схоластичке фимназије у Печују, а затим и за отварање штампарије. Аустријска влада осујетила је тада обе замисли, али је ипак 1727. године бечки двор издао одобрење да се могу подизати и оснивати српске народне школе.
- године у Сремским Карловцима почиње траедокомедија или ткз. школско позориште.Наставници су исказивали своје литерарне, редитељске, сценографске, костимографске, реквизитерске и сваке друге театарске способности, а ђаци су учили језик (латински и свој народни), учили историју, помагали професору у сваком послу у вези са предстојећом игром, стицали искуства у песничким умећима – и као извођачи и као коаутори развијали и расуђивали усвајане облике свести и припремали се чак и за јавне – световне и духовне службе. Школска драма и школско позориште били су, и јесу, и облик и израз училишне духовности: и трагедија, и комедија, (трагикомедија), и драма у ужем смислу, и декламација, и панегирик, и дијалог, и диспут, и духовна драма, и балет, и опера, и хор, и народна музика, и њихове неме позитуре, и школски задатак, и књижевност која се казује… јер је школска драма веома широк жанр, сједињује у себи елементе различитих жанровских структура.
Карловачки митрополит Стефан Стратимировић, 1791. године известио је илирског дворског канцелара о жељама Срба да отворе своју гимназију. Годину дана касније, гимназија је почела са радом. До 1852. године Карловачка гимназија је била шесторазредна потпуна, а те године гимназија је добила седми и осми разред. Залагањем патријарха Рајачића, од 1860. године, у гимназији се прославља Свети Сава као школска слава. Године 1872. Вуковим правописом је био исписан програм Велике гимназије Карловачке. Право на полагање завршног испита остварено је 1873. године.
Гимназија је првих сто година деловала у старој згради Латинске школе. За то време, кроз њене учионице, прошло је више од 18.000 ученика.
Стара зграда гимназије је порушена 1890. године. Темеље новој згради осветио је патријарх Георгије Бранковић, 12.маја 1890. Новцем браће Анђелић (патријарха карловачког Германа и сремскомитровачког свештеника Стефана), а по пројекту архитекте будимпештанског Јулија (Ђуле) Партоша, подигнута је нова, репрезентативна зграда, у српско-византијском стилу, са богато украшеним главним улазом. Градња је завршена 19. октобра, 1891. године.
Многи знаменити људи су били карловачки ђаци и професори: Павле Соларић, Димитрије Давидовић, Сима Милутиновић Сарајлија, Милован Видаковић, Јаков Герчић, Јосиф Рајачић, Јован Стерија Поповић, Јован Суботић, Бранко Радичевић, Илија Округић Сремац, Ђорђе Поповић Даничар, Коста, Димитрије и Иларион Руварац, Ђорђе Натошевић, Милорад Поповић Шапчанин, Милан Јовановић Батут, Јован Живановић, Радивоје Врховац, Милан Недељковић, Никола Радојчић, Димитрије Костић, Васа Стајић, Борислав Михајловић Михиз, Дејан Медаковић, Вида Огњеновић…
Leave a Reply